Ђорђе Грабеж

Протојереј Ђорђе Грабеж (1868–1926)
(Оснивач Српске православне основне школе у Палама)

Протојереј Ђорђе Грабеж (1868–1926) остао је упамћен као једна од најзначајнијих личности у историји Пала. Његов живот, обиљежен радом, пожртвованошћу и посвећеношћу народу, из темеља је промијенио овај крај. Оснивањем прве школе и цркве на Палама, Ђорђе Грабеж је оставио дубок и трајан траг, који и данас инспирише све који вјерују у моћ образовања, вјере и заједништва.

Ђорђе Грабеж рођен је 16. марта 1868. године у селу Буковица, срез Јајце, у сиромашној породици. Његов отац Трифун, тежак на беговском имању, упркос тешким животним околностима, препознао је таленат и жељу свог сина за учењем. Ђорђе је прве кораке у образовању направио у основној школи у Јајцу, што је било неуобичајено за дјецу његовог поријекла и времена.
Своје образовање наставио је у богословији у Рељеву, гдје је показао изузетне способности и вољу за учењем. Његово духовно усавршавање крунисано је рукоположењем за свештеника 1890. године, када је постављен за пароха у Палама, у том тренутку скромном селу окруженом густим шумама и планинским врховима.

Када је Ђорђе дошао на Пале, затекао је крај у којем је писменост била готово непостојећа, а образовање недостижно. Пале су у то вријеме биле мало насеље са свега 30 кућа и 212 становника. Овај храбри свештеник препознао је да без школе нема напретка. Вођен вјером у значајем образовања, донио је одлуку која је заувијек промијенила историју овог краја.

Године 1907, Ђорђе је, уз благослов митрополита Евгенија Летице, уступио своју парохијску собу за учионицу. Та скромна просторија била је дом његове породице од четворо деце и супруге, али је постала прва учионица у којој су се окупили први ђаци.
Добошар, телал је по чаршији огласио: „Чујте и почујте! У Палама се отвара Српска православна основна школа! Ко има дораслу дјецу, нек их упише код свештеника Грабежа!“ Овај позив окупио је 30 првих ђака, али се тај број убрзо удвостручио. Простор је постао претјесан, па су Ђорђе и школски одбор проширили учионицу уклањањем преградних зидова.

Прва школа у Палама била је смештена у једноставној приземној згради димензија 12 x 6 метара. Иако скромна, школа је била уточиште знања и прва свјетлост просвјете у овом крају. Учитељи, међу којима су били Крсто Савић и Љубица Гргуров, радили су у отежаним условима, предајући дјеци различитог узраста.

Школа је по свом карактеру спадала у конфесионалне школе, а поред православне дјеце, похађала су је и католичка и јеврејска деца чији су родитељи радили у пилани и трговинама. Прваци су писали на каменим таблицама које су се преносиле са старијих на млађе генерације.

Ђаци су у школу долазили пјешке, често босоноги, из удаљених села попут Горњег Прибња, Ћемановића и Раковца. Упркос скромним условима, дисциплина је била на завидном нивоу, а школа је брзо постала место где су се стицала знања и ширила нада за бољу будућност.

Паралелно са оснивањем школе, Ђорђе је радио на изградњи цркве. Године 1909. завршен је Храм Успења Пресвете Богородице, који је постао духовни центар заједнице. Овај храм није био само место молитве, већ и симбол наде и заједништва у временима тешких друштвених и политичких околности.

Породични живот Ђорђа Грабежа био је обиљежен великим губицима. Његове кћерке Даринка и Олга преминуле су у младости, а син Трифко, један од Видовданских хероја, страдао је у аустроугарском затвору у Терезину 1916. године.

Након Сарајевског атентата 1914. године, Ђорђе је ухапшен и коришћен као талац за заштиту стратешких објеката у ратним годинама. Живио је под мостовима, у жељезничким станицама, те трпио разна понижења и тортуре. Иако је његово тјело слабило, његова вјера и посвећеност народу остали су непоколебљиви.

Након рата, његова посвећеност и труд нису остали непримјећени – 27. јануара 1919. године митрополит Евгеније Летица одликовао га је црвеним појасом, а 1921. године митрополит Петар Зимоњић унаприједио га је у чин протопрезвитера, што је представљало признање за његову ревност и неуморну службу цркви и народу.

Протојереј Ђорђе Грабеж је својим дјелом утемељио Пале као мјесто образовања и духовности. Његова школа и храм постали су симболи напретка, а његова визија инспирација генерацијама које су долазиле. Данас, његово име заслужује да буде уписано у срца свих који цијене жртву, визију и несебичну љубав према народу.

Преминуо је у Сарајеву 25. септембра 1926. усљед туберкулозе и сахрањен је у породичну гробницу на гробљу Свети Марко у Сарајеву.